Ako je istina da dolazi do teritorijalne reorganizacije cele BiH, zašto bi se Srpska odrekla svog teško stečenog teritorijalnog integriteta sada, kada su pritisci na nju smanjeni i kada, prema muslimanskoj verziji, ništa ne dobija zauzvrat?

Cilj rata protiv Libije nisu samo libijske rezerve nafte i prirodnog gasa. Na nišanu onih koji učestvuju u operaciji "Ujedinjeni zaštitnik" nalaze se državni investicioni fondovi.

Srbija želi trajno, održivo i prihvatljivo rešenje za sve probleme, želi da ide napred u susret evropskoj budućnosti i u potpunosti je privržena procesu čiji rezultat bi trebalo da bude trajni mir između Srba i Albanaca.

Nema teoretske, ni praktične šanse da „Fiat“, koji traži višebilionsku pomoć od italijanske vlade, investira u proizvodnju novog modela u Srbiji stotine miliona evra, dok njegovi pogoni u Italiji, zbog pada prodaje, sada šalju radnike na prinudne odmore, a potom će ih otpuštati.

Najbolnije je to što u ovom trenutku EU nema neoborive argumente o prednostima jedinstva. EU stalno tvrdi da će njen raspad dovesti do dramatičnog pada blagostanja u svim članicama. Ali, još uvek čekamo nekog od premijera koji bi bio u stanju da to neoborivo i dokaže.

Kada je u pitanju Novi Sad, LSV ne zadovoljava naše, ali i interesovanje međunarodne zajednice, kojoj je upućen apel koji, nesumnjivo, predstavlja “internacionalizaciju” čim se traži uplitanje stranog faktora u prostor odlučivanja nosioca suvereniteta u Republici Srbiji.

Svaki režim u bilo kojoj arapskoj državi nalaziće se pod pritiskom svojih masa. Biće potrebno da se negde usmeri revolucionarni zanos da ga ne pocepa naredna klanica.

Ogorčenost građana u Novom Sadu jeste posledica Pajtićevsko-kumovsko-ugraditeljskog raspolaganja sredstvima iz Fonda za kapitalna ulaganja APV, i sličnih pojava, koje u ozbiljnim državama za posledicu imaju krivični progon i vremenske kazne zatvora.

Evropski parlament, čiju nadležnost nad našim životima mnogi politički činioci već priznaju, kiteći partijska sedišta i revere sakoa zastavama EU, jasno nam je stavio na znanje koje nam je mesto u Evropi pripremljeno.

Dešavanja oko Libije samo ponavljaju istorijski razvoj situacije vidljiv i u slučajevima Iraka i Srbije/SR Jugoslavije. Sve tri zemlje prošle su iste faze odnosa prema Zapadu, od prvobitne zategnutosti i sukoba do direktnog rata koji je na kraju odlučio o njihovoj sudbini.